Gestikulacija: Više od reči

Prva asocijacija na pojam komunikacija jesu reči. Tačnije, većina prvo pomisli na verbalnu komunikaciju. Logično, kad se zna da na svetu postoji više od 7000 jezika. I svakodnevno koristimo reči da komuniciramo s ostatkom sveta.

Ipak, u toj svetskoj verbalnoj raznovrsnosti postoji nešto što može da prenese poruku glasno koliko i reči. To su facijalne ekspresije i gestikulacija, nešto što možemo nazvati i neverbalna komunikacija. Italijani koriste više od 250 različitih gestikulacija u toku razgovora. Čini se da bi prevođenje sa italijanskog bilo lako ako bi se posmatrala samo neverbalna komunikacija.  Neki od pokreta se koriste i kod nas, kao što je kažiprst na usnama  u značenju „tišina“, ili češkanje glave kada smo zbunjeni, pa se čini da ne moramo uopšte da govorimo italijanski jer možemo da se sporazumevamo gestikulirajući. Međutim, nije baš tako.  Gestikulacija je u italijanskom razgovoru veoma bitna i veoma razvijena. Ukoliko ne pričate rukama „tečni“ italijanski, biće vam potreban prevodilac za italijanski. Jer, Italijana treba pažljivo posmatrati dok gestikulira. Treba posmatrati položaj prstiju i dlanova, jer i najmanja greška može dovesti do toga da se smisao potpuno pogrešno protumači. Zato, svako prevođenje dokumenata mora biti stručno.

Reč „perfetto“ sa italijanskog prevodimo kao savršeno, a ako želite da je „pokažete“ treba da spojite palac i kažiprst i povučete zamišljenu ravnu liniju u vazduhu.

Čuveni italijanski izraz „bellissima“ prevodimo kao lepa ili prekrasna, a da se reč iskaže neverbalno  kažiprst i srednji prst su spojeni sa palcem, a preostala dva prsta su izvijena na gore.

Ako želite da pokažete da nešto ne želite, tačnije da kažete ne hvala („no grazie“), jednu ruku ćete postaviti na stomak, a drugu ruku odaljiti od grudi dlanom okrenutim ka spolja.

Koliko je neverbalna komunikacija bitna za Italijane, govori i činjenica da su, i pre nego što je zakonom bilo zabranjeno da se telefonira u toku vožnje, Italijani zastajali pored puta jer nisu mogli da gestikuliraju, voze i razgovaraju i isto vreme.

No, ne treba zaboraviti da u različitim kulturama neverbalna komunikacija može imati različito značenje. Kao što jezici imaju „lažne prijatelje“ tako i neverbalna komunikacija može da dovede do pogrešnom tumačenja onog šta je sagovornik želeo da kaže. Čini se da svi znamo za zanimljivost vezanu za govor tela pripadnika Bugarske nacije: Klimaju glavom gore-dole (kod nas gestikulacija ima potrvdno značenje) kada žele da kažu „Ne“.  Logično, ako vrtite glavom levo-desno, Bugari će misliti da to znači „Da“. Čini se da je ipak bolje ovo znati pre putovanja u Bugarsku, jer može doći do mnogo nesporazuma.

Usmeno i pismeno prevođenje dokumenata nije jednostavna stvar i zato uvek treba angažovati profesionalca, nekog ko je upoznat kako s jezikom tako i s kulturom jedne zemlje. Odnosno, angažovati sudskog tumača.

Pozovite: 064 5237 611