Možda i vama postaje iritantno korišćenje reči stranih jezika (najčešće je to engleski) u svrhe marketinga i pojmova veznih za društvene mreže. Činjenica je, današnji svet je „online“ svet, digitalni svet i sve je teže zaobići korišćenje društvenih mreža. Zato je za prevodioce i sudske tumače bitno da nađu adekvatne reči kojima bi preveli poseban jezik društvenih mreža kad god je to moguće, naravno.
Sam termin društvene mreže često ljudi bukvalno prevode kao socijalne mreže po uzoru na engleski original Social Media. Ako upotrebimo izraz socijalne mreže nismo pravilno preveli sintagmu u duhu srpskog jezika: Pravilan prevod je društvene mreže. Sudski tumači i prevodioci su složni u tome da stručne izraze treba prevoditi u duhu sprskog jezika kad god za to postoji mogućnost. Na taj način se čuva duh jezika i ne stvaraju zabune koje mogu da nastane. U ovom slučaju bi prevod socijalne mreže imao istu konotaciju kao sintagma socijalni slučaj, što nikako nije tačan prevod u odnosu na izraz u engleskom jeziku.
Jezik društvenih mreža i digitalnog marketinga sam po sebi je izazov za prevodioce. Kao što smo rekli, baza jezika je engleski, ali prevođenjem termina na druge jezike svakako je dobrodošlo jer se time povećava krug ljudi kojima se šalje (uglavom marketinška) poruka.
Primer reči, odnosno termina za koji je teško naći prevod na srpski jezik jeste hashtag. Hashtag je reč ispred koje stoji taraba (#) i a koristi se najviše na Tviteru za grupisanje i pretraživanje pojmova i njihovo lakše pronalaženje. Možda bismo bukvalno hashtag mogli da prevedemo kao „oznaka“ ali time bi se izgubilo značenje reči hashtag, odnosno njeno razumevanje, pošto je taraba ( #) na društvenim mrežama postala kategorija za sebe: Svi korisnici razumeju njeno značenje.
Originalni Fejsbuk izum, čuveni lajkovi (like), prevedeni su kao sviđanja. Ipak, svima je poznat glagol lajkovati koji je nastao upravo iz sviđanja nečijeg sadržaja na Fejsbuku, te ljudi često govore: „Nije mi lajkovao/lajkovala sliku“. Korisnici Fejsbuka na srpskom jeziku naći će „događaj“, kao što i jeste prevod reči event, ali činjenica je da većina više ne govori drugačije nego event za bilo koje dešavanje. Tako je postalo veoma učestalo da se govori: „Idem na neki event“ ili „Ima neki event“ za sve događaje koje ljudi nameravaju da posete.
Takođe je zanimljivo da skoro svi govore: „Pošalji mi link“ a reč link bismo na srpski preveli kao veza. U duhu specifičnog jezika društvenih mreža, koji ima i tendenciju ka što praktičnijoj upotrebi jezika, teško da ćemo naići na govornika koji će reći: „Pošalji mi vezu ka tom video zapisu“, češće ćemo čuti „Pošalji mi link do videa“.
Jezik društvenih mreža je sve više prisutan kako u razgovoru tako i u poslovnim obraćanjima, stoga je neophodno paziti na njegovu pravilnu upotrebu da ne bi dolazilo do zbunjivanja onog kome je poruka namenjena. Pošto ovaj jezik ima svoju strukturu i terminologiju, poželjno je angažovati sudskog tumača kada je potrebno obezbediti stručan prevod.
Nema komentara